| Сербская народная сказка |
| 1 | Живела једном давно два брата у великој и лепој кући. На њиховом имању свега је било у изобиљу: говеда и коња, оваца, коза и свиња. Имали су и пчелињак са стотину кошница. Стекли су све што се само пожелети може. И ништа то необично није да вредни и паметни људи стекну богатство својим радом. Међутим, у нашој причи није било тако. Један брат је од јутра до мрака радио, а други је све време беспосличарио. |
| 2 | Хајде да се нас двојица лепо поделимо, рече једног дана вредни брат. Није у реду да ја све радим, а ти да се излежаваш као готован, и само једеш и пијеш. Зашто да се делимо, брате, када је и теби и мени добро? Ти радиш, и све је по твоме, а ја се у свему са тобом слажем. Зар нам није обојици потаман? Хоћу да се поделимо, био је упоран вредни брат. Када је тако, ти подели нашу имовину. Лењивац је препустио вредном брату да он одлучи шта је чије. |
| 3 | Није се мешао у тај посао. Када је подела обављена, и свако добио свој део, лењивац је наставио да живи онако како је и до тада живео. Није се он бавио говедима и коњима, овцама, козама и свињама. Није марио за пчелињак. О његовом имању бринули су коњушари, чобани и пчелари које је узео у најам. Вредни брат радио је као и раније, од јутра до мрака. Међутим, више ништа није било као пре. Уместо да се стада увећавају, да се кошнице пуне медом, дешавало се супротно. |
| 4 | Сваког наредног дана имао је мање него претходног. Гледао је како му имање пропада. Његов труд је био узалудан. На крају је толико осиромашио да није имао ни за опанке, па је ходао бос. И тако, босоног, крену да посети брата, да види како је на његовом имању. После неког времена, угледа на ливади стадо оваца. У хладу, испод једног дрвета, седела је девојка лепа као вила, и златним нитима везла. Он јој је пожелео добар дан, па је онда питао чије су то овце. |
| 5 | Овце су од онога чија сам и ја. А чија си ти? Ја сам срећа твога брата. А где је моја срећа?, упитао је љутито. Твоја срећа није са тобом. Она је далеко, далеко. Да ли је могу наћи? Можеш ако покушаш. Када је видео како су овце које припадају његовом брату дебеле и сите, није више ни хтео да обилази имање. Слутио је да су и коњи и говеда, и свиње и козе у добром стању. Да су кошнице пуне меда. И зато је кренуо право у кућу свога брата. |
| 6 | Дуго се нисмо видели, баш сам те се ужелео, рече лењивац и криомице обриса сузе. Јер, много се растужио видевши брата голог и босог, па му одмах даде нешто новаца и једне опанке, и позва га да остане неколико дана код њега у гостима. Вредни брат је прихватио позив. Гледао је како његов брат ради све исто као и некада док су живели заједно. Излежавао се по цео дан, јео и пио, па му се вредни брат придружио и радио све исто што и он. |
| 7 | После неколико дана, захвалио је на гостопримству и вратио се својој кући. Али не да би остао, већ само да узме торбу, у њу стави два хлеба, узе штап и крену у свет да потражи своју срећу. Ходао је тако дуго, дуго, и онда зашао у густу шуму. Када је избио на један пропланак, угледао је поред грма купина рашчупану и прљаву девојку, сву у ритама, како спава на голој земљи. Пришао јој је и одгурнуо је грубо штапом. |
| 8 | Она је скочила и, онако, просиктала: Захвали Богу што сам заспала, јер да сам будна била, не би ти сада ни опанке имао. Ко си ти да одлучујеш шта ћу ја имати? Ја сам твоја срећа. Јадан ја када си ти моја срећа, поче да кука. Ко је тебе мени дао? Усуд је мене теби дао. А где је тај усуд? Иди па га тражи, рече и одмах нестаде. И тако је вредни брат кренуо у потрагу за усудом. Ходао је дуго, дуго и онда доспео у једно село. |
| 9 | А тамо угледа лепу и велику кућу у којој је горела ватра. Помислио је да се у тој кући сигурно нешто слави, па одлучи да се придружи весељу. На средини собе налазио се огроман казан у којем се кувала вечера. Поред ватре седео је домаћин, који му пожеле добродошлицу и понуди му да се раскомоти. Вредни брат му одговори, и поче да се исповеда. И он је некада био газда, имао велико имање, а сада ништа нема. |
| 10 | Кренуо је да потражи усуда и да га пита зашто је од газде постао сиромах. Затим упита домаћина шта ће му толико велик казан и та силна храна? Јесам ја богат и свега имам, али моју чељад никако не могу да нахраним. Стално једу, а опет су гладни. Видећеш када почне вечера. А када су кренули са вечером, настао је општи грабеж. Гурали су се и отимали за сваки залогај. Док си ударио дланом о длан, казан је био празан. |
| … |
Комментарии
http://klavogonki.ru/forum/clubs/1/page89/#post1794 iforrest: словарь автозамен (AHK) для сербского кириллического алфавита на основе русского
http://klavogonki.ru/forum/clubs/1/page91/#post1823 iforrest: скомпилированная версия
http://klavogonki.ru/forum/clubs/1/page89/#post1793 Speedyman: о различиях в алфавите русском и сербском кириллическом
http://klavogonki.ru/forum/clubs/1/page90/#post1812 Lakira: вариант АЗ по номерам символов Юникода
http://klavogonki.ru/forum/clubs/1/page91/#post1826 Lakira: технические нюансы, которые могут влиять на работоспособность файла автозамен