| 1 |
Очување и развој матерњег језика од кључног значаја. Београд, 22. фебруар 2021. Министарство културе и информисања Владе Републике Србије организовало је данас, поводом Међународног дана матерњег језика, онлајн трибину под називом "Језик као хранитељ народа – значај очувања и неговања матерњег језика" са циљем очувања и развоја матерњег језика, промовисања језичке културе, разноврсности и вишејезичности. |
| 2 |
Том приликом је било речи о улози и значају језика у очувању идентитета народа, очувања ћирилице као националног писма, борби против претеране употребе туђица и англификације, затим о утицају медија на општу писменост, најчешћим грешкама које се користе у свакодневном говору и друго. Представник Министарства културе и информисања Дејан Масликовић објаснио је да је циљ трибине очување и развој матерњег језика и промовисање језичке културе, наводећи да је ћирилица препозната као идентитет државе Србије. |
| 3 |
Он је изнео податак да приближно 60.000 ученика у Србији похађа наставу на 13 мањинских језика и да би, генерално гледано, питање језика и његовог неговања и очувања требало да буде ресор и државних управа и Министарства просвете, науке и технолошког развоја. Професор на Филолошком факултету Александар Милановић указао је на то да у српском друштву постоји велико интересовање за српски језик, што доказују и писма читалаца у медијима, који јавно расправљају о правопису и сличним темама на ступцима штампаних новина. |
| 4 |
Он је подсетио на то да је држава донела Закон о службеној употреби језика и писма, али да се ипак не зна тачан законски оквир – шта мора, а шта не мора бити написано ћирилицом. Милановић је оценио да такође постоји сукоб културе јер тржиште одређује српску културу, наводећи да многи књижевни издавачи говоре како је већа зарада када се дело штампа на латиници, него на ћирилици, што је незамисливо. |
| 5 |
Према његовим речима, српска култура је формирана на основу књижевности и када бисмо издвојили најзначајније личности српске културе, на том списку ће највише бити управо књижевника. Директорка Библиотеке града Београда Јасмина Нинков нагласила је да свака општина данас мора да има библиотеку да би могла да се назива општином, оценивши да је на тај начин у свим мањим местима по Србији то многима једини начин да дођу у неки додир са културом. |
| 6 |
Нинков је подвукла да је језик основни вид идентитета, а да је рад са децом најважнији. У нашој библиотеци децу учимо да је потребно да читају што више. Ако се деца не сусретну са књигом у најмлађем узрасту, онда ће касније читање књига схватити само као потребу или морање, објаснила је она. Историчар Дејан Ристић указао је на то да сва министарства нису подједнако заинтересована за очување српског језика и да има сувише прописа, а да питање примене тих прописа није од пресудне важности. |
| 7 |
Према његовој оцени, требало би што више магазина да буде на српском језику, али су многи превасходно на латиници. Ристић је дао предлог да се у државној управи отвори радно место за лице које ће бити задужено за српски језик и ћирилицу, што би допринело очувању матерњег језика и националног писма. На панел-дискусији говорили су и лингвиста и председник Одбора за стандардизацију српског језика Срето Танасић и Адам Софронијевић из Универзитетске библиотеке "Светозар Марковић". |
Комментарии
http://klavogonki.ru/forum/clubs/1/page91/#post1823 iforrest: скомпилированная версия
http://klavogonki.ru/forum/clubs/1/page89/#post1793 Speedyman: о различиях в алфавите русском и сербском кириллическом
http://klavogonki.ru/forum/clubs/1/page90/#post1812 Lakira: вариант АЗ по номерам символов Юникода
http://klavogonki.ru/forum/clubs/1/page91/#post1826 Lakira: технические нюансы, которые могут влиять на работоспособность файла автозамен