| 1 |
Некада давно пре много стотина година, у време цара Диоклецијана, цео Балкан је био стециште разних племена. Сва та дивља племена су насељавала ове просторе и нису имала своју државу, него су живела у мањим заједницама од стотинак чланова. Тако и на простору нашег града, свуда где сада видимо зграде, улице и урбано насеље, некада је била шума коју је њено племе звало Сребрна шума. Тако се звала зато што је имала пуно Борова који су имали плодове сребрних шишарки које када би опале на тло одавале би утисак сребрног покривача. |
| 2 |
Тада су људи веровали у магију, окултизам и многобоштво. Веровало се у вештице, виле и чаробњаке, и у многа друга митска бића. Људи су били неписмени и оскудно су живели бавећи се сточарством и земљорадњом. Сребрна шума је била велика и насељавале су је три племенске заједнице, једна племенска заједница насељавала је предео око реке Расине, друга је насељавала данашњу Багдалу, а трећа предео планине Јастребац. |
| 3 |
Све три ове племенске заједнице су се бавиле различитим пословима. Племена око реке Расине су живела од риболова, племена на Јастрепцу од лова, а племе на Багдали од ковачког заната. Међутим, све три племенске заједнице је покривала велика Сребрна шума и оне су да би опстале у њеној дивљој природи морале да сарађују и међусобно се помажу. Племе реке Расине је било најмање. Они су сви имали изразито плаву косу и светле очи. |
| 4 |
Жене и мушкарци су се бавили риболовом. У том племену је живела и главна јунакиња ове бајке, Тихана. Њени родитељи су били сиромашни, мајка јој се бавила риболовом, док је отац радио као ковач за племе са Багдале да би могао више да приушти породици. Тихана је имала још седам млађих сестара: Анастасију, Кошуту, Красну, Луцију, Малину, Нинку и Огњану. Свих седам кћери су биле прекрасне девојчице, све су имале равну плаву косу коју је имала и Тихана. |
| 5 |
Пошто је била најстарија од свих сестара Тихана је морала да чува стадо када су отац и мајка били заузети својим пословима. Док би седам њених млађих сестара остајало код куће. Тако је често Тиха чувала овце свог оца водећи их на испашу у средишњи део Сребрне шуме на неколико километара од расинског племена. Тихана је била млада, још увек девојчица, али зато што није имао ко други, она је морала да чува стоку. |
| 6 |
Док би водила овце на испашу, често би идући шумом сакупљала сребрне шишарке и носила их кући сестрама. То је волела да ради. Волела је ту шуму, њену природу и зеленило, била је као створена за њу. Због њене велике љубави према сребрним шишаркама, шумске виле су јој даривале сребрну боју очију. Од тада је Тихану красила божанска лепота. Имала је она и даље своју смарагдно зелену боју очију, али када би гледала из дубине свог доброг срца које је красила мајчинска брижност коју је научила од детињства да гаји према млађим сестрама, Тиханине очи би добиле сребрн одсјај попут пуног Месеца. |
| 7 |
Била је изразито лепа као и њене сестре, али због тог вилинског дара, њу је красила божанска лепота. Тако би ишла шумом док је чувала стадо и певала. Још увек је била млада, лепа и невина. Вилинска лепота ју је красила споља, али и изнутра, Тихана је била чиста попут бистре изворске воде, неукаљана. Као што јој је име гласило била је Тихана тихе природе. Пустила би глас само када је сама у шуми са својим стадом, када пева. |
| 8 |
Дани у Сребрној шуми су пролазили споро. Тиха би волела да се игра заједно са својим млађим сестрама повремено водећи Анастасију и Нинку са собом у шуму да чувају овце заједно са њом и да истражују шуму. Анастасија и Нинка су биле млађе од ње годину дана и четири године, и Тихана се са њима најбоље разумела и слагала од свих других сестара. Имале су исту вилинску лепоту све три. Биле су чисте и природне у својој доброти и младости. |
| 9 |
Тако су заједно расле све док Тихана није напунила шеснаест година, и постала права лепотица свог племена. Очаравала је својом појавом. Имала је дар да једним погледом који је потицао из њеног чистог племенитог срца одмах проникне у срце сваког мушкарца кога би погледала и одмах би их све зачарала снагом своје вилинске лепоте, да су сви желели да јој буду послушни. Тако је Тиха са само шеснаест година имала многе помоћнике у селу. |
| 10 |
Када год је хтела могла би да пита Гојка, Митра или неког трећег момка из племена да причува стоку уместо ње. Сви су јој били послушни, јер су једноставно тако желели, а она је могла добити шта год је хтела. Наравно да јој је то импоновало али није била свесна да је та магија коју би бацила на мушкарца, била истовремено и проклетство вилинског дара који је добила још као дете у шуми, дара сребрних очију. |
| |
… |
Комментарии